im. m. 〈G šèfa, V šȅfe; mn. N šèfovi, G šȅfōvā〉 razg. osoba koja je na čelu koje organizacije, skupine ljudi, koja vodi, upravlja poslovima

im. ž. 〈G šȅficē; mn. N šȅfice, G šȅfīcā〉 razg. žena koja je na čelu koje organizacije, skupine ljudi, koja vodi, upravlja poslovima

prid. 〈G šȅfičina; ž. šȅfičina, s. šȅfičino〉 razg. koji pripada šefici

im. m. 〈G šègrta; mn. N šègrti, G šȅgr̄tā〉 zast. v. naučnik

im. ž. 〈G šègrticē; mn. N šègrtice, G šègrtīcā〉 zast. v. naučnica

prid. 〈G šègrtičina; ž. šègrtičina, s. šègrtičino〉 zast. v. naučničin

im. m. 〈G šèika, V šȅiče; mn. N šèici, G šȅīkā〉 1. 〈jd.〉 naslov arapskih plemenskih poglavara 2. osoba s istoimenim naslovom

gl. nesvrš. neprijel. 〈prez. 1. l. jd. šȅpām, 3. l. mn. šȅpajū, imp. šȅpāj, aor. šȅpah, imperf. šȅpāh, prid. r. šȅpao〉 oslanjati se u hodu više na jednu nogu i pritom naginjati tijelo na jednu stranu; sin. hramati

prid. 〈G šȅpava; odr. šȅpavī, G šȅpavōg(a); ž. šȅpava, s. šȅpavo; komp. šepàvijī〉 koji šepa; sin. hrom

im. m. 〈G šȅpāvca, V šȅpāvče; mn. N šȅpāvci, G šȅpavācā〉 osoba koja šepa

prid. 〈G šȅpāvčeva; ž. šȅpāvčeva, s. šȅpāvčevo〉 koji pripada šepavcu

im. ž. 〈G šȅpavicē; mn. N šȅpavice, G šȅpavīcā〉 žena koja šepa

prid. 〈G šȅpavičina; ž. šȅpavičina, s. šȅpavičino〉 koji pripada šepavici

gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. šèpīrīm se, 3. l. mn. šèpīrē se, imp. šepíri se, aor. šepírih se, imperf. šèpīrāh se, prid. r. šepírio se〉 1. hodati šireći perje [Paun se šepiri.] 2. pren. biti ohol, praviti se važnim [Šepiri se okolo u novoj haljini.]; sin. (kočoperiti se, šepuriti se)

im. m. ž. 〈G šèprtljē; mn. N šèprtlje, G šȅpr̄tljā〉 1. osoba koja što radi loše, nespretna i nesposobna osoba [taj ~; ta ~; ti šeprtlje; te šeprtlje] 2. 〈ž.〉 žena koja što radi loše, nespretna i nesposobna osoba [ta ~; te šeprtlje]

gl. nesvrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. šèpūrīm se, 3. l. mn. šèpūrē se, imp. šepúri se, aor. šepúrih se, imperf. šèpūrāh se, prid. r. šepúrio se〉 v. šepiriti se

im. m. 〈G šèrifa; mn. N šèrifi, G šȅrīfā〉 1. 〈jd.〉 naslov koji ima najviši upravni, policijski i sudski činovnik u Velikoj Britaniji, Irskoj i Sjedinjenim Američkim Državama 2. osoba s istoimenim naslovom

im. m. 〈G šerijáta〉 rel. islamski vjerski zakon koji propisuje vjerski i društveni život islamske zajednice

prid. 〈G šerìjātskōg(a); ž. šerìjātskā, s. šerìjātskō〉 koji se odnosi na šerijat [šerijatsko pravo]

glav. br. 〈neskl.〉 broj koji se obilježuje sa 16, za jedan veći od broja petnaest i za jedan manji od broja sedamnaest ♦ sve u ~ jako, svom snagom, što je najviše moguće

im. m. 〈G šesnaestérca; mn. N šesnaestérci, G šesnaèstērācā〉 sp. prostor udaljen 16 metara od gola u nogometu, prekršaj u tome prostoru kažnjava se jedanaestercem

br. im. s. 〈neskl.〉 skupina od šesnaest osoba različita spola

red. br. 〈G šèsnaestōg(a); ž. šèsnaestā, s. šèsnaestō〉 koji je iza petnaestoga, a prije sedamnaestoga

prid. 〈G šesnaèstičnōg(a); ž. šesnaèstičnā, s. šesnaèstičnō〉 inform., mat. koji se odnosi na osnovni sustav digitalnih računala, brojevni sustav kojemu je baza 16; sin. heksadecimalni

im. ž. 〈G šesnaèstinē; mn. N šesnaèstine, G šesnaèstīnā〉 šesnaesti dio cjeline, šesnaesti dio čega

im. ž. 〈G šesnaèstīnkē, DL šesnaèstīnki; mn. N šesnaèstīnke, G šesnaèstīnkā/šesnaèstīnkī〉 glazb. nota koja traje jednu šesnaestinu cijele note

im. m. 〈G šesnaestogòdišnjāka, V šesnaestogòdišnjāče; mn. N šesnaestogòdišnjāci, G šesnaestògodišnjākā〉 dijete koje ima šesnaest godina

im. ž. 〈G šesnaestogodišnjàkinjē; mn. N šesnaestogodišnjàkinje, G šesnaestogodišnjàkīnjā〉 žensko dijete koje ima šesnaest godina

prid. 〈G šesnaestogòdišnjēg(a); ž. šesnaestogòdišnjā, s. šesnaestogòdišnjē〉 1. koji ima šesnaest godina [šesnaestogodišnje dijete] 2. koji traje šesnaest godina [šesnaestogodišnje razdoblje] 3. koji se odnosi na šesnaest godina

im. ž. 〈G šesnaestòricē〉 skupina od šesnaest muških osoba

glav. br. 〈neskl.〉 broj koji se obilježuje sa 6, za jedan veći od broja pet i za jedan manji od broja sedam ♦ ni pet ni ~, usp. pet

im. m. 〈G šestára, I šestárom/šestárem; mn. N šestári, G šestárā〉 naprava s dvama krakovima koja služi za crtanje kružnice i mjerenje dužine [crtati trokutom i šestarom]

im. m. 〈G šestérca; mn. N šestérci, G šèstērācā〉 1. knjiž. stih od šest slogova 2. sp. a. čamac sa šest veslača i kormilarom b. veslačka disciplina u kojoj se natječu čamaci sa šest veslača i kormilarom c. prostor udaljen 6 metara od gola u rukometu, prekršaj u tome prostoru kažnjava se sedmercem

br. im. s. 〈neskl.〉 skupina od šest osoba različita spola

prid. 〈G šesteròčlana; odr. šesteròčlanī, G šesteròčlanōg(a); ž. šesteròčlana, s. šesteròčlano〉 koji se sastoji od šest članova

prid. 〈G šesteròkatnōg(a); ž. šesteròkatnā, s. šesteròkatnō〉 koji ima šest katova

im. ž. 〈G šesteròkatnicē; mn. N šesteròkatnice, G šesteròkatnīcā〉 zgrada koja ima šest katova

im. m. 〈G šesteròkratnīka; mn. N šesteròkratnīci, G šesteròkratnīkā〉 mat. broj koji je šest puta veći od kojega broja

im. m. 〈G šesteròkuta; mn. N šesteròkuti, G šesteròkūtā〉 mat. geometrijski lik u ravnini omeđen sa šest stranica

prid. 〈G šesteròkutna; odr. šesteròkutnī, G šesteròkutnōg(a); ž. šesteròkutna, s. šesteròkutno〉 koji ima šest kutova [~ lik]

prid. 〈G šesteròstruka; odr. šesteròstrukī, G šesteròstrukōg(a); ž. šesteròstruka, s. šesteròstruko〉 1. koji se sastoji od šest dijelova [šesterostruki konopac; šesterostruko dno] 2. koji je šest puta veći od čega [šesterostruka vrijednost; šesterostruki iznos]

prid. 〈G šesterovalèntna; odr. šesterovalèntnī, G šesterovalèntnōg(a); ž. šesterovalèntna, s. šesterovalèntno〉 kem. koji ima valenciju šest [~ element]

red. br. 〈G šȇstōg(a); ž. šȇstā, s. šȇstō〉 koji je iza petoga, a prije sedmoga

im. ž. 〈G šèsticē; mn. N šèstice, G šȅstīcā〉 1. brojka koja označuje broj šest 2. predmet ili osoba označeni istoimenom brojkom [voziti se šesticom]

im. ž. 〈G šèstinē; mn. N šèstine, G šȅstīnā〉 šesti dio cjeline, šesti dio čega

glav. br. 〈neskl.〉 broj koji se obilježuje sa 600, za jedan veći od broja petsto devedeset devet i za jedan manji od broja šeststo jedan, šest stotina; sin. šeststo

prid. 〈G šestòdnēvnōg(a); ž. šestòdnēvnā, s. šestòdnēvnō〉 1. koji ima šest dana [šestodnevna brada] 2. koji traje šest dana [šestodnevno razdoblje] 3. koji se odnosi na šest dana

im. m. 〈G šestogòdišnjāka, V šestogòdišnjāče; mn. N šestogòdišnjāci, G šestogòdišnjākā〉 dijete koje ima šest godina